Форум савеза ДЕЛИЈЕ СЕВЕР


You are not connected. Please login or register

НАША ПРИЧА - од седења до бомбардовања

Go down  Порука [Страна 1 of 1]

ULTRA

ULTRA
Admin
Пријатељска утакмица између Црвене Звезде и Олимпијакоса у новембру 1994. најавила је повратак Звезде на европску сцену. Била је то прва међународна утакмица на Маракани након оне чувене са Бајерном априла 1991. Браћа и пријатељи из Грчке на Маракани су дочекани паролом " Welcome Orthodox brothers ". Они су истом поруком узвратили пар месеци касније када је Звезда гостовала у Атини. Спортске санкције Савета безбедности су и званично укинуте, у том тренутку Црвена Звезда је као шампион државе учествовала у квалификацијама за Куп УЕФА. Противник је био швајацарски Ксамакс. У Београду је
Звезда изгубила 1:0, а Север је скандирао против актуелног режима Слободана Милошевића.
Због проблема са визама на реванш у Нојшател путовало је тек 10 Делија из Београда.
Наредних година наставиљено је учешће у европским куповима. Октобра 1995. први пут после санкција навијачи Звезде организовано одлазе на инострано гостовање - један аутобус навијача пратио је рукометаше на гоствање у мађарски град Ђер. Делије су у то време интензивно бодриле рукометни клуб. Памте се гостовања у Зрењанину, Бачкој Паланци, Каћу, Апатину, Врбасу, Шапцу, Нишу, Лесковцу, Бару, а појединачно се ишло и на утакмице Купа Купова које је нас тим играо у Карвини (Чешка) и Луцерну (Швајцарска). На утакмицама које је Звезда као домаћин играла у хали Пионир прављене су атмосфере до тада незабележене на рукометним мечевима. Међутим, Управа није радила у интересу клуба и дошло је до разилажења с навијачима, па је на утакмици полуфинала Купа победника купова против шпанске Теке истакнута парола "А сад управа нек навија" и није се навијало првих неколико минута. Наредних сезона протест Делија настављен је радикалнијим методама, а најпре тоталним бојкотом навијања на рукометним утакмицама.

Сезона 1996-97. свакако ће остати запамћена по много чему. Црвена звезда је у Европи остварила значајан резултат, што је у многоме допринело буђењу северне трибине и активирању Делија у готово свим сегментима навијања. У првом колу против шкотског Хартса на северној трибини појавила се парола Звезда је живот – Остало су ситнице, парола која ће убрзо постати водећи слоган Делија који и дан данас траје. У следећем колу елиминисан је немачки Кајзерслаутерн. Иако је у Немачку из Србије стигло тек неких 100 навијача, уз више
хиљада Делија из дијаспоре створен је амбијент који у многоме подсећа на неке раније успешне године. У Београду, на Маракани урађена је кореографија са црвеним и белим картонима. Од те утакмице више ниједна значајна европска утакмица неће проћи а да очи публике не буду упрте у северну трибину у ишчекивању новог спектакла.
Наредни противник била је Барселона, Звезда је елиминисана, а Барселона је касније освојила Куп победника купова. На последњем нивоу Ноу Кампа песма 1.500 Делија није престајала од почетка па до краја утакмице. Резултат 3:1 није баш давао шансе за реванш. Упркос томе Маракана је била попуњена до последњег места, али сигурно је да је на стадиону било далеко више људи него што капацитет дозвољава. Спектакл за памћење, амбијент који је многима и даље у срцу као највећи и најлепши. Урађена је кореографија око читавог стадиона. На југу су били црвени и бели картони, на истоку српска тробојка од картона, на западу панорама Београда од картона, док је на северу био црвено-бели мозаик од картона, балона, најлона, пом-помова...
Звезда је повела 1:0. Ерупција одушевљења трајала је веома кратко јер је већ у следећем нападу
Барселона изједначила, што је био крај надања за пролазак у наредни круг. Добри резултати у Европи одразили су се и на домаће првенство. Људи су поново почели да долазе на стадион. На Маракани против Војводине било је 30.000 људи, против Рада скоро 20.000...

Много тога урађено је и у самој организацији навијача. Момци окупљени око групе Ултрас и даље представљају водећу групу, Ultra Boys полако стасавају. Ultra Brigate се реорганизују, а до средине деведесетих афирмисале су се и многе нове навијачке групе: Heroes (1994), Red Boys (1995), Kenjaj (1996) North Army , Lunatics ... На гостовања се кренуло масовније и бројност група је расла. Праве се и кореографије на гостовањима и "мањим утакмицама" црвене и беле траке и велики барјаци уз бакље и разнобојне димове (ЈНА, Лучани, Нови Сад, Зрењанин...).

Тих година покренут је и фанзин Пуне трибине лудих навијача. Иако су изашла само три броја, тај часопис је имао великог удела у едуковању ширег круга Звездиних присталица.

Крај 1996. и почетак 1997. обележен је масовним протестима против тадашњег режима.

Поред тога што су многе Делије активно учествовале, слоган са северне трибине "Ајмо, ајде сви у напад" постао је заштитни знак општенародног бунта.
У то време покренуто је и питање навијања за репрезентацију Југославије. Став најватренијих навијача Црвене Звезде оличен је у слогану "Звезда, Србија никад Југославија". Сматрало се да нема смисла организовано навијати за државну репрезентацију док носи име Југославија, стари државни грб и националну химну " Хеј Словени".
У првом колу Купа УЕФА у сезони 1997/98. противник Звезде је био фински Хелсинки. На гостовање у Финску отпутовало је 60-ак навијача који су након ове утакмице били неоправдано изложени правом медијском линчу у српској штампи на основу лажних извештаја злурадих новинара који су измишљали догађаје. На реванш мечу у Београду на северној трибини направљена је национална тробојка од црвених, плавих и белих заставица уз 4С од најлона. Наредни противник био је белгијски Екерен. На Маракани је поново урађена кореографија око читавог стадиона. На северу и југу постављене су црвене и беле најлонске траке, на истоку је црвеним и белим картонима било исписано Звезда, а на западу Србија. Због немогућности добијања виза Црвену Звезду је тек неколико навијача из Београда пратило на том гостовању.

Свих тих година Делије су редовно бодриле кошаркашки клуб и у Пиониру и на многим гостовањима. Црвена звезда се 1996/97. борила за опстанак у Првој лиги, а већ следеће године играла значајну улогу у Купу Радивоја Кораћа. Два аутобуса навијача бодрила су Звезду у Атини против Перистерија. У финалу овог такмичења Звезда је играла против италијанске екипе Меш. У Верони се појавило око 100 Делија, а раширена је и парола на италијанском "Косово је Срце Србије". На реваншу у Пиониру створена је паклена атмосфера, али Црвена звезда је несрећно изгубила ову утакмицу.
Делије су на почетку сезоне одрадиле гостовања у Потију (Грузија) и Волгограду (Русија), а тад су постављене и столице на северној трибини што је помогло за реализацију нових - далеко сложенијих кореографија. Већ на првој значајнијој утакмици, септембра 1998. против француског Меца припремљена је кореографија са картонима тј. на црвеној подлози жутим картонима урађен је натпис "1991" и пехар Купа шампиона. Бодрена подршком преко 200 навијача из Србије на реванш мечу у Француској Зведа је пеналима елиминисала Мец и прошла у наредно коло.
Наредни противник био је опет француски клуб - Лион. У то време, јесени 1998. већ је била напета ситуација око догађања на Косову и могуће међународне интервенције према Србији. УЕФА је одлучила да због безбедоносних разлога Црвена звезда мора да буде домаћин ван Србије. Одабран је Букурешт. С обзиром на то да визе нису биле неопходне за пут у Румунију, специјалним возом кренуло је преко 1.000 Делија. Још много њих дошло је аутобусима. И поред значајне подршке навијача Звезда је и у Букурешту и у Лиону поражена.
Кошаркаши Црвене Звезде учествовали су у Лиги шампиона. Поред сјајне атмосфере у хали Пионир ти кошаркашки мечеви памте се по још два догађаја. Најпре то је први сусрет између Црвене звезде и неког хрватског клуба. Била је то утакмица против Цибоне. На жалост или на срећу утакмица је играна без присуства публике због изгреда у претходној сезони.
У празном Пиониру окачене су црвено беле заставе и транспаренти, а централно место заузимала је порука "Срећа је ваша, а туга наша, што сада нисмо ту ! Делије Север".

Други догађај који треба споменути јесте Божић 1999, утакмица против Жалгириса на којој је кореографијом обележено 10 година постојања Делија.

Сва спортска такмичења су на пролеће 1999. због агресије на нашу земљу била прекинута.
Доста навијача је узело учешће у одбрани земље.


_________________
НАША ПРИЧА - од седења до бомбардовања Zvezda12
http://delijesever.forumsc.net

Назад на врх  Порука [Страна 1 of 1]

Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму