Форум савеза ДЕЛИЈЕ СЕВЕР


You are not connected. Please login or register

НАША ПРИЧА - од Барија до седења

Go down  Порука [Страна 1 of 1]

ULTRA

ULTRA
Admin
Ерозија и пропаст старе југословенске лиге, рат и тешки животни услови смањили су општенародно интересовање за спорт. Међутим, Делије нипошто нису престале да постоје, не одступајући од својих начела. Дошло је у међувремену до смене генерација на Северу, али је тај процес, у погледу привржености Звезди прошао сасвим неосетно.

Наредне сезоне Звезда је одлуком УЕФА била принуђена да из безбедносних разлога све своје утакмице у Купу шампиона и као домаћин игра у иностранству. Прве две утакмице, са Портдауном и Аполоном одигране су у Сегедину, али су показале да иако се не игра у Србији то не мора бити погубно за наш тим.
Те јесени реализована су и два фантастична гостовања - у Манчестеру и Ђенови.

Енглези као да нису веровали да је 70 људи аутобусом из једне земље захваћене ратом путовало 3 дана како би гледали свој вољени тим.

У Италији, Делије су се представиле са бубњевима, двадесетак барјака, пиротехником и великом паролом на италијанском језику. На транспаренту је писало "Рат, беда, затворене границе - али ипак смо дошли - Делије". Тајац је убрзо замењен аплаузом целог стадиона.

У сезони 1991-92. путовало се и на финале интерконтиненталног купа у Јапан - кад је наш тим и званично постао најбољи на свету , у Атину (где се Делијама придружила и већа група навијача Олимпијакоса), Будимпешту, Брисел...
Наступајуће утакмице, у пролеће 1992. Звезда је играла као домаћин у Софији; прво с Панатинаикосом, а касније са италијанском Сампдоријом. На утакмици са Италијанима Делије су још једном показале своју виталност и неуништивост. Из земље је дошло преко 20.000 навијача, што је међу Делијама апсолутни рекорд када је реч о утакмицама играним ван граница Југославије. Стотине аутобуса слило се у престоницу Бугарске, а на стадиону френетично навијање било је употпуњено пиротехником и кореографијом српске заставе направљене од црвених балона, плавих трака и белих картона. Нажалост, ту утакмицу Звезда је изгубила и није успела да се квалификује за још једно финале Купа шампиона које се те године играло на лондонском Вемблију. Последњег дана маја 1992. међународна заједница увела је санкције нашој земљи. За Делије је то био јасан сигнал да дуже време неће бити у прилици да се сусрећу с иностраним клубовима.

Било како било живот је текао даље - стасавала је млада генерација, а с обзиром на то да је име Делија постало синоним за сваког навијача Звезде, најватренији, како би се разликовали од других, почињу да ревитализују мање навијачке организације. Реорганизована је група Ultras , а од нових група састављених од млађе генерације истицали су се Ultras Fontana , Ultra Boys , Ultra Brigate ...

Сва навијачка страст у том мутном времену изолације била је усмерена на вечите дербије, било да се ради о фудбалу или о другим спортовима. Путовало се без разлике на сва гостовања: Кикинда, Бечеј, Кула, Пљевља, Суботица, Подгорица, Никшић...

Тадашњу ударну екипу Севера чинили су млади момци и иако малобројни достојно су репрезентовали црвено-беле боје. Управо тада, у таквом времену, Звездаши су показали једну од одлика која прати само највеће поклонике фудбала: они лако, пуна срца, проналазе мотив за право, жестоко бодрење својих пулена и на оним, не много битним, утакмицама. Упркос катастрофалној економској ситуацији највернији успевају да изнађу решења и организују за сваки "вечити дерби" аутентичну атмосферу одржавајући тако неуништиви дух Севера.

Санкције нису спречиле Звездине навијаче да покажу Европи како и даље постоје. Маја 1994. на финалну утакмицу Купа шампиона у Атини, између Милана и Барселоне, отпутовао је један аутобус Делија. Тешко је описати избезумљена лица италијанских, шпанских и грчких навијача када су на централном атинском тргу Омонија угледали педесет Делија и зачули њихову песму. На стадиону, Делије су обележиле своје присуство транспарентима и бакљама, а заједно са њима у сектору су били и стари пријатељи, навијачи Олимпијакоса.

Сезоне 1994-95. Црвена звезда је освојила дуплу круну. Те године Делије су одрадиле своје најмасовније домаће гостовање када је у Нови Сад отишло из Београда неколико хиљада навијача. Врхунац сезоне, у сваком погледу, спортском и навијачком, био је 100. вечити дерби.
На Маракани је било преко 80.000 људи, Делије су још једном показале своју организациону моћ, сложност и снагу... Ношена навијачима Звезда је победила 2:1 и постала шампион.

Иначе била је ово последња утакмица са великим капацитетом Маракане, већ следеће сезоне север је обележен бројевима столица, а пар година касније постављене су и столице. Капацитет северне трибине сведен је на 14.000 места, а самог стадиона Црвене Звезде на 54.000 места.


_________________
НАША ПРИЧА - од Барија до седења Zvezda12
http://delijesever.forumsc.net

Назад на врх  Порука [Страна 1 of 1]

Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму